Oblici učenja 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Učiteljski fakultet

Učenje kao process sticanja znanjan navika i sposobnosti bilo je važno pitanje kojim su se bavili mnogi naučnici kako bi došli do što pouzdanijih saznanja kakav je process učenje zaista, kako na njega možemo uticati, a sve u cilju pronalaženja lakših i racionalnijih puteva ka novim znanjima, osobinama i navikama.
Ako bismo želeli da postavimo jasnu definiciju procesa učenja najpre ga moramo sagledati u jednom širem kontekstu. Najčešće se pod učenjem podrazumeva namerno zapamćivanje verbalnog materijala o čemu će kasnije biti više reči. Međutim, ljudi stiču znanja a da pritom nemaju nikakvu nameru. Učenje kao process ne odnosi se uvek i samo
na sticanje znanja već učenjem stičemo razne motorne veštine, formiramo osečanja i različite osobine ličnosti. Treba napomenuti da čovek ne uči samo putem ličnog iskustva. Veliki deo onoga što znamo i umemo naučili smo od drugih. Putem vaspitanja i obrazovanja primamo u nasleđe ono što su našo preci saznali i stvorili u svetu oko nas. Tako se stiče socijalno nasleđe. Zahvaljujući tom socijalnom nasleđu uspevamo da se snalazimo u sredini kojoj živimo i da vladamo njom i sobom. Bez učenja, ali takođe bez mišljenja i pamčenja, ne bismo uspeli da se snađemo u sredini koja nas okružuje.
U najširem smislu, učenje bismo mogli da predstavimo kao rezultat iskustva i nastojanja pojedinaca da zadovolje brojne vlastite motive i ciljeve. Takođe, možemo ga predstaviti kao poboljšanje u ponašanju u smislu da pojedinac bilo šta da učini postaje veštiji, iskusniji i uspešniji.
Teorije učenja
Da bismo process učenja razumeli u celosti smatrao sam neophodnim da ovim radom obuhvatim osnovne teorije učenja koje taj process sagledavaju iz različitih uglova.
-BIHEJVIORISTIČKE TEORIJE UČENJA
Osnov bihejviorističke teorije bazira se na vezi stimulus-reakcija i ukazuje na važnost ponavljanja i potkrepljenja u procesu učenja. Bihejvioristi smatraju da je za uspešno učenje neophodno jasno i precizno postavljanje ciljeva, deoba građe na manje celine i apsolutna sistematičnost da bi se kao rezultat dobilo željeno ponašanje.
Prva istraživanja o uslovnim refleksima sproveo je Pavlov koji je elsperimentima na psima ukazao kako se uslovljavanje zasniva na povezivanju dveju draži – uslovne i bezuslovne. Bezuslovna draž je podsticaj koji u organizmu izaziva neki bezuslovni refleks. Hrana izaziva kod čoveka i životinja povečano lučenje pljuvačke. Uslovna draž je bilo koji drugi podsticaj povezan sa bezuslovnom draži. To može biti određena boja, zvuk, pokret. Uslovni refleks se može formirati ako uslovna draž predhodi bezuslovnoj. Saznanja do kojih je došao Pavlov veoma su značajna u samom procesu učenja jer pojedinac svojim ponašanjem reaguje na spoljne podsticaje. Rezultati Pavlovljevih istraivajna doprinela su da se I drugi naučnici aktivnije uključe u izučavanje procesa učenja zasnovanom na vezi stimulus – reakcija. Razvijanjem I dopunjavanjem njegove teorije nastale su brojne teorije kao što su teorija klasičnog uslovljavanja, instrumentalnog uslovljavanja, teorija asocijativnog učenja i dr.
-KOGNITIVNE TEORIJE UČENJA

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]